4 - Uloga mentora i saradnja (komunikacija)

Uloga mentora i saradnja (komunikacija)

Termin mentor u najopštijem značenju odnosi se na savetnika. Potiče iz grčke mitologije gde je Mentor bio Odisejev odani prijatelj i vaspitač njegovog sina Telemaha. Odatle ovaj termin ima značenje vođe, savetodavca, vaspitača, pa i nastavnika.

Ovaj termin se može sresti u različitim kontekstima upotrebe.

  • Na fakultetu mentor je osoba kod koje pripremamo seminarski, diplomski, masterski ili pak doktorski rad. U tom slučaju mentor je zajedno sa nama odgovoran da uspešno realizujemo neku obavezu.
  • Prilikom zapošljavanja pripravnik dobija svog mentora. On ga vodi prvu godinu kako bi što efikasnije obavljao svoje radne zadatke.
  • Kada su karijerni centri i centri za podršku studentima sa invaliditetom u pitanju, mentor je lice koje je tu zaposleno, obično andragoške, pedagoške ili psihološke struke. On ima ulogu posrednika, pomagača i savetodavca. Pored termina mentor, moguće je još naići i na termine savetnik, konsultant, stručni saradnik.

U okviru karijernih centara i centara za podršku studentima sa invaliditetom, mentorisanje nam omogućava:

  • da steknemo potrebne veštine učenja i akademske veštine (efikasne strategije učenja, veštine prezentovanja, pisanja, istraživanja, izrade projekata);
  • da identifikujemo profesionalne interese, da planiramo razvoj i unapredimo karijeru;
  • da razvijemo veštine za traženje posla, da se povežemo i komuniciramo sa potencijalnim poslodavcima, da apliciramo za posao, da se samozastupamo;
  • da razvijemo poslovne veštine, takozvane „soft skills” kao što su veštine komunikacije, saradnja, liderstvo, radna disciplina, fleksibilnost, prilagodljivost;
  • da dobijemo informacije o prilikama za zaposlenje, sticanje stručne prakse, o stipendijama, o mogućnostima nastavka školovanja i drugim aktivnostima celoživotnog učenja;
  • da dobijemo podršku u traženju potrebne adaptacije u obrazovnim i poslovnim okruženjima u skladu sa svojim pravima.

Naša obaveza je da sami odredimo koja vrsta podrške nam treba, a na mentoru je da nas pravovremeno i na pravi način uputi u sve mogućnosti i vrste podrške.

Preporučuje se da budemo potpuno iskreni sa mentorom u pogledu svoje invalidnosti. Tako ćemo zajedničkim snagama doći do načina kako potencirati i razvijati jake strane i sposobnosti studenta, a ublažiti poteškoće sa kojima se susrećemo.

Mentor ima značajnu ulogu u tome što može biti posrednik između studenta i fakulteta, potencijalnih poslodavaca, programa stručne prakse. Osnovno pitanje koje mentor treba da nam postavi je pitanje: koji uslovi su nam potrebni za normalo funkcionisanje? Po zakonu fakulteti i druge institucije treba da učine sve da budu u fizičkom smislu i na druge načine pristupačni osobama sa invaliditetom. Ipak, od nas se očekuje da konkretizujemo koje su to promene odnosno adaptacije neophodne. Na taj način, zajedno sa mentorom možemo zastupati svoje interese.

Ako želimo da uspostavimo dobar odnos sa mentorom i time od mentorisanja imamo maksimalne koristi bilo bi dobro da:

  • iniciramo, odnosno uradimo početni korak u uspostavljanju odnosa sa mentorom,
  • dogovorimo najadekvatnije načine komunikacije, ako postoje teškoće u kretanju,
  • poštujemo zakazane termine sastanaka,
  • ispoštujemo prethodno dogovorene obaveze,
  • isključimo mobilni telefon,
  • poštujemo diskreciju sve što se razgovara sa mentorom je strogo poverljivo,
  • obavestimo mentora o nepoželjnim temama za razgovor,
  • razjasnimo nedoumice postavljajući pitanja.

Naravno, dobar mentor bi takođe trebalo da se pridržava ovakvih i sličnih pravila profesionalnog odnosa. Mentor bi trebalo da nam bude dostupan kako u samoj ustanovi tako i na druge načine elektronskim putem, putem telefona.