9 - Predstavljanje potencijalnom poslodavcu (CV, motivacijsko pismo, portfolio)

Predstavljanje potencijalnom poslodavcu (CV, motivacijsko pismo, portfolio)

Studenti često nemaju ažuriranu biografiju ili je ne poseduju. Ovo se često dešava jer studenti smatraju da nemaju šta da stave u biografiju. Poslodavci su svesni da mlade osobe ne mogu da steknu dovoljno raznolikog iskustva koje bi uvrstili u svoju biografiju. Ono što poslodavci traže jeste dokaz da želimo da radimo. Poslodavcima je važno da vide da smo samoinicijativno preduzeli korake kako bismo izgradili radne veštine.

Koje informacije treba da sadrži biografija?

1. Lične podatke ( ime i prezime, datum rođenja, adresa, broj telefona i imejl).

2. Obrazovanje i kvalifikacija ( stečeno zvanje i univerzitet).

3. Radno iskustvo – Ovde možemo navesti volontersko iskustvo, kao i radno iskustvo u školi. Prvo navodimo najskorije iskustvo (naziv posla, poslodavca i datumi kada smo radili tu, uz svaku poziciju navodimo kratak opis zaduženja).

4. Veštine – pored svake navedene veštine treba kratko da opišemo kako smo stekli tu veštinu i kako smo je primenili uspešno. Veštine podrazumevaju:

  • da smo skloni kreativnom rešavanju problema,
  • da imamo talente,
  • da smo fleksibilni,
  • da smo prilagodljivi.

5. Dodatne informacije. Dodajmo samo informacije koje  će  podržati  našu  aplikaciju. Na primer ukoliko smo osvojili neku nagradu ili imamo publikaciju u relevantnom žurnalu. Neformalnu edukaciju za koju nemamo specifičnu kvalifikaciju treba da navedemo samo ako je relevatna za datu poziciju.

Posedovanje jake biografije može nam obezbediti poziv na intervju. Zato je važno da posvetimo dovoljno vremena za kreiranje biografije. Ta biografija treba da nas predstavi posladavcu u najboljem svetlu.

Dodatni saveti za pisanje biografije:

  • Budimo iskreni u svojoj biografiji. Poslodavci su jako dobri u čitanju aplikacija. Lako prepoznaju neistinu, kao i ako nešto nedostaje u biografiji.
  • Prilagodimo biografiju svakoj poziciji. Prilagođavanje podrazumeva promene u veštinama koje ćemo nabrojati. Istaći ćemo samo relevantno radno iskustvo.
  • Biografija treba da bude sažeta i jednostavna za čitanje. Uvek moramo proveriti da li imamo pravopisne greške. Poslodavci imaju samo nekoliko sekundi da pregledaju svaku biografiju, zato je važno da sažmemo radno iskustvo, a da istovremeno zainteresujemo poslodavca.

Motivaciono ili propratno pismo je tu da osigura da naša biografija bude pročitana. Motivaciono pismo nam omogućava da se istaknemo u velikom broju  biografija. Pisanje propratnog pisma zahteva vreme i pažnju, kao i pisanje biografije. Pre nego što počnemo sa pisanjem treba da:

  • saznamo što više o kompaniji (preko njihovog web sajta, oglasa)
  • pročitamo oglas više puta, podvučemo sve ključne reči koje poslodavac koristi. Te ključne reči možemo iskoristiti u svom propratnom/motivacionom pismu.

Propratno/motivacono pismo takođe prilagođavamo svakom poslu za koji apliciramo. Propratno pismo ne treba samo da ponavlja informacije iz naše biografije. Ono treba da pokaže da smo mi dobar izbor za posao za koji apliciramo kroz samo tri, četiri paragrafa.

U levi gornji ugao pišemo: ime i prezime primaoca, titulu, naziv kompanije i adresu kompanije. Ne smemo izostaviti naše ime i prezime, datum i kontakt detalje, to je jako bitno ukoliko se dokument zagubi ili se odvoji od naše biografije.

Uvodni paragraf:

  • navodimo posao za koji apliciramo,
  • naglašavamo činjenicu da smo sigurni kako smo prikladan izbor za navedenu poziciju,
  • ističemo nekoliko ključnih ličnih sposobnosti koje će demonstrirati da smo odgovarajuća osoba za tu poziciju.

Drugi paragraf: treba da kaže čitaocu zašto on ili ona treba da budu zainteresovani za nas. Ovde treba da:

  • navedemo ono što imamo da ponudimo poslodavcu,
  • istaknemo primere obavljenih poslova i postignutih rezultata,
  • istaknemo svoje ključne kompetencije iz biografije.

Treći paragraf: U tom paragrafu:

  • pokazujemo naše znanje o samoj kompaniji,
  • pokazujemo da smo istražili kompaniju i njen način poslovanja,
  • ističemo kako možemo doprineti njenoj viziji i misiji.

Četvrti paragraf: predstavlja zapravo naš zaključak. Ovde treba da:

  • sumiramo na koji način bismo mi doprineli poziciji za koju apliciramo,
  • predlažemo sledeće korake, na primer zatražimo sastanak ili zakažemo telefonski razgovor,
  • zahvaljujemo se na odvojenom vremenu za razmatranje naše aplikacije,
  • obavezno se potpisujemo na kraju pisma.

Ukoliko nemamo radnog iskustva, u motivaciono/propratno pismo možemo navesti:

  • generalne veštine koje nam mogu pomoći u timskom radu u organizaciji,
  • lične atribute koji nam mogu pomoći da učimo u profesionalnom okruženju,
  • volontersko iskustvo ili  rad tokom školovanja  koji  će  demonstrirati vaše snage i atribute.

Zavisno od kompanije gde apliciramo, kao i pozicije za koju apliciramo biramo formu pisanja. Na internetu možemo naći šablone, ako nismo sigurni koju formu pisanja da odaberemo. Te šablone ne treba da kopiramo. Oni nam služe samo kao vodič u pisanju.

Još jedan bitan detalj jeste naša imeil adresa. Ona treba da zvuči jednostavno i profesionalno. Možemo kreirati imej koji ćemo koristiti samo u svrhu potrage za poslom.

Provera pravopisa i korektura je veoma važna. Dobro je da proverimo pravopis. Još neko (prijatelj, porodica) treba da pročita naše pismo. Tako ćemo biti sigurni da smo uočili i ispravili sve greške. Kada sami čitamo naše tekstove često ne uočimo sopstvene greške.

Treba li da otkrijemo/spomenemo svoj invaliditet u propratnom/motivacionom pismu?

Treba da procenimo da li možemo uspešno da obavljamo zadatke koji su u sklopu pozicije za koju apliciramo. Takođe, treba da procenimo da li nam je potrebna određena adaptacija (prostora, opreme). Adaptacija radnog mesta pruža se samo zaposlenima koji su se izjasnili o svom invaliditetu i zatražili adaptaciju.

Nećemo prvo navoditi svoj invaliditet. Biografija i motivaciono pismo treba da su fokusirani na naše veštine, sposobnosti i iskustvo, kao i kod svakog drugog kandidata. Ukoliko navedemo svoja ograničenja, ponudimo poslodavcu i rešenje. Na primer, ukoliko imamo oštećenje vida, možemo predložiti kao adaptaciju radnog mesta korišćenje posebnih monitora ili programa.

Ukoliko imamo vidljiv invaliditet ili nam je potrebna adaptacija za intervju, bolje je da obavestimo poslodavca na početku kako bi se spremio za intervju. Poslodavca možemo pitati za pristupačnost njegove kompanije. Takođe, možemo odmah zatražiti adaptaciju za intervju.

Poziv na intervju znači da smo već impresionirali poslodavca na papiru i da smo korak bliže zaposlenju. Ostavićemo najbolji utisak ako:

  • saznamo što više o poslu za koji apliciramo, kao i o organizaciji odnosno kompaniji za koju smo aplicirali;
  • dođemo na intervju pristojno obučeni, odeća treba da je čista i ispeglana;
  • dođemo na vreme;
  • razmislimo o tome šta bi nas mogli pitati na intervjuu i pripremimo unapred odgovore (na primer: Koje su vaše slabosti i jake strane, zašto ste aplicirali na ovu poziciju, koji su glavni zadaci na ovoj poziciji?);
  • fokusiramo se na sopstvenu kompetenciju, uključujući veštine, iskustvo i obrazovanje;
  • pripremimo pitanja za poslodavca: koji bi bili dnevni zadaci, kako izgleda ostatak procesa selekcije za tu poziciju. Tokom ponovnog intervjua treba da izbegavamo ta pitanja. Ne želimo da poslodavac pomisli da nismo dovoljno upoznati sa pozicijom i njenim karakteristikama.

Vizualna biografija omogućava veću personalizaciju putem slika, grafike i zvuka. Na internetu su dostupni primeri vizualnih biografija i portfolia, takođe možemo uzeti kao opciju i PowerPoint prezentaciju koja je široko dostupna. U praksi se retko koriste vizualna biografija i portfolio. Savet je da ipak koristimo klasičnu biografiju. Poslodavca možemo da pitamo putem imejla da nakonadno dostavimo naš portfolio ili vizualnu biografiju.

Portfolio se sastoji iz dva dela:

  • Deo sa generalnim informacijama i specifičnim informacijama koje su tekstualno prezentovane.
  • Fotografije ili video klipovi. Fotografije i tekst predstavljaju vizualnu biografiju koja će nas predstaviti na najbolji mogući način. Slike bi trebalo da predstave poslodavcu naše preferencije i izbore. Takođe treba da prikažu na koji način obavljamo svoje zadatke i stupamo u interakciju sa drugima. Na taj način poslodavac stiče celokupnu pozitivnu sliku o nama i može vizuelno predočiti kako ćemo doprineti radnoj organizaciji.

Dodatna obuka, prekvalifikacija i doživotno učenje

Dodatna obuka, kako joj sam naziv i kaže, podrazumeva dodatnu obuku, usavršavanje, u određenom zanimanju. Za vreme obrazovanja nije moguće steći sve potrebne kompetencije za celokupni radni vek. Zato postoji potreba za dodatnom obukom. To možemo tumačiti kao specijalizovano usavršavanje u određenoj oblasti. Takođe, ona ima za cilj razvoj određene kompetencije. Dokvalifikacija se često koristi kao sinonim za dodatnu obuku.

Prekvalifikacija se najčešće određuje kao promena zanimanja ili osposobljavanje za novo zanimanje. Za prekvalifikaciju se opredeljujemo ako imamo saznanja da ćemo sa nekim novim zanimanjem brže i lakše doći do zaposlenja. Ona je rešenje ako se poslodavcu javi potreba za novim zanimanjem, a ako istovremeno nestaje potreba za nekom starom pozicijom. Prekvalifikacija omogućava da steknemo novi poslovni identitet.

Stereotip da se nakon završetka određenog nivoa obrazovanja više ništa ne mora učiti polako se briše. U obrazovnim politikama, obrazovnim institucijama, ali i na radnom mestu sve više se promoviše značaj doživotnog učenja i učenja uz rad.