7 - Aktivnosti nakon diplomiranja

Aktivnosti nakon diplomiranja

Savremeni svet traži obrazovanog, aktivnog i samostalnog čoveka. Brojne su aktivnosti koje nas očekuju nakon diplomiranja, a jedna od bitnih je istraživanje tržišta rada sa ciljem da prepoznamo radno mesto koje će nam najviše odgovarati i radno mesto na kojem ćemo u potpunosti moći da iskažemo svoj kapacitet i kompetencije. Takođe, kao kompetentni pojedinci treba da budemo spremni za dodatnu obuku, prekvalifikaciju i doživotno učenje.

Istraživanje tržišta rada

Šta je tržište rada? Tržište rada možemo razumeti kao „spajanje“ ponude i potražnje za radnom snagom. Istraživanje tržišta rada ima za cilj da prikupi i prati podatke, informacije i procese koji se baziraju na trenutnom stanju, ali i one koji će nastati u budućnosti. Naziv tržište rada koristi se za informacije o radu koje su objedinjene na određenom nivou (država, regija, kanton, opština, sektor). Te informacije su dostupne različitim subjektima (nezaposlenim licima, učenicima, studentima). Informacije o tržištu rada važne su za pojedince koji traže zaposlenje, za poslodavce, ali i za obrazovne institucije. Tržište rada treba da reflektuje celokupnost odnosa između onih koji nude i onih koji traže rad određenog nivoa kvalifikacija. Neusklađenost tržišta rada i obrazovanja na našim prostorima posebno je na udaru kritike javnosti.

Bitni pokazatelji tržišta rada su:

  • nivo aktivnosti,
  • stopa zaposlenosti,
  • stopa nezaposlenosti,
  • broj obrazovanih u određenoj kvalifikaciji,
  • dinamika zapošljavanja pojedinaca sa određenom kvalifikacijom.

Možemo zaključiti da tržište rada pruža informacije o odnosu broja zaposlenih i broja nezaposlenih u određenoj kvalifikaciji.

Život, rad i učenje u XXI veku zahteva od nas prilagođavanje. Pored toga, i traganje za što efikasnijim načinima uključivanja u različite društvene tokove. Stoga je izuzetno važno da poznajemo okruženje i da možemo da procenimo svoje mogućnosti brzog uključivanja i aktivnog delovanja. U tome nam može pomoći razmena podataka i informacija sa različitim subjektima. Posedovanje različitih podataka i informacija je imperativ za istraživanje tržišta rada i za uspešan rad službi za zapošljavanje. Na našim prostorima to posebno dolazi do izražaja. Postojeća zakonska rešenja ne obavezuju poslodavce i druge učesnike na tržištu rada da međusobno razmenjuju podatke i informacije. U ekonomski nerazvijenim zemljama teško je objediniti potrebe tržišta rada i budućim zaposlenicima pružiti precizne informacije. U tom smislu, istraživanje tržišta rada bitno zavisi od kompetencija svakog pojedinca, ali i njegovih trenutnih ambicija. Istraživanje tržišta rada mora biti konstantna aktivnost kako bi se neprestano korigovali nedostaci. Takođe, kako bi se potencijalnim zaposlenicima nudila što preciznija informacija o mogućnostima zaposlenja.

Dostupne usluge u upravljanju učenjem

Pod uticajem različitih informaciono-komunikacionih tehnologija nastali su novi modeli učenja i podučavanja. Danas se sve više promoviše elektronsko obrazovanje i učenje na daljinu. U razvijenim  delovima sveta postoji jedinstven koncept elektronskog obrazovanja i učenja na daljinu. Na našim prostorima, nažalost, ne. Bitan uslov razvoja takvog obrazovanja predstavlja standardizacija osnovnog koncepta.

Koncepti standarda elektronskog obrazovanja su:

  • dostupnost sadržajima možemo pristupiti sa bilo kojeg mesta;
  • višestruko korišćenje obrazovnih materijala obrazovne sadržaje koristimo u različitim situacijama;
  • interoperabilnost obrazovni sadržaji se mogu isporučivati na svaku obrazovnu platformu bez obzira na alate kojim su napravljeni;
  • trajnost obrazovni sadržaji se mogu koristiti čak i bez modifikovanja u slučaju nadopunjavanja i unapređivanja sistema.

Proces učenja nakon završetka studija bitno zavisi od naše potrebe da se permanentno usavršavamo, od zahteva poslodavca i okruženja. Učenje najviše zavisi od toga da li smo osposobljeni za učenje. Tačnije, da li smo osposobljeni za samostalno i samousmereno učenje.

Šta je samostalno učenje?

Samostalno učenje se nalazi u osnovi svakog učenja. U nastavi nastavnik usmerava naše misli. Tako  unapređujemo samostalno učenje. Izvan nastave to najčešće radimo sami. Sposobnosti za samostalno učenje ne postoje na početku školovanja. Tokom celog života ih učimo i usavršavamo. Kvalitet i efikasnost tog učenja zavisi od toga da li smo osposobljeni da učimo samostalno. U tome smo uspešniji ako:

  • prihvatimo obavezu da učimo,
  • postavimo cilj učenja,
  • sagledamo celinu nastavnih sadržaja i odredimo redosled učenja po delovima,
  • učimo sa sveskom i olovkom u ruci,
  • postepeno proširujemo informacije,
  • samostalno programiramo tekst ili nastavni sadržaj.

Šta je samousmereno učenje?

Pojedinac osposobljen za samousmereno učenje samostalno traga za različitim kombinacijama najdelotvornijeg učenja i obrazovanja. Pojedinac samostalno vrši izbor i povezuje različite oblika učenja koje je iskustveno doživeo kao efikasne oblike učenja. Samousmereno učenje nije isto što i samostalno učenje. Ali ako razvijemo sposobnost za samostalno učenje, lakše ćemo pronaći efikasna rešenja u samousmerenom.

Ako smo osposobljeni za samousmereno učenje:

  • sami biramo efikasne oblike učenja,
  • preuzimamo inicijative u primeni različitih aktivnosti tokom učenja,
  • koristimo i biramo različite izvore, uz pomoć ili bez pomoći nekog drugog subjekta.

Od velikog značaja je da nas nastava osposobi da:

  • brzo pronalazimo adekvatne sadržaje za učenje,
  • koristimo sve raspoložive resurse u skladu sa našim ličnim potrebama, ciljevima i interesima.

Odabrane strategije, metode, postupci učenja i sadržaji učenja treba da budu komplementarni sa našim trenutnim nivoom znanja.